MATURSKA ISPITNA PITANJA – ELEKTRIČNE MREŽE

•24. april 2013. • Ostavite komentar

 

1.                           Termički proračun EE vodova

2.                           Izbor preseka provodnika i vodova prema dozv.struji opterećenja

3.                           Električni proračun vodova omski, induktivni I kapacitivni

4.                           Ekvivalentna šema voda I parametri voda

5.                            Otvoren vod opterečen na kraju

6.                            Otvoren vod opterećen na više mesta

7.                             Otvoren razgranat vod

8.                          Zatvoren vod napajan iz dva energetska izvora

9.                              Zatvaran razgranati vod napajan iz dva izvora

10.                         Zatvoren vod u obliku prstena napajan iz jednog ili više izvora

11.                            Zatvoren vod napajan iz tri izvora sa jednom čvornom tačkom

12.                           Proračun vodova složenih mreža

13.                           Proračun vodova složenih mreža metod transformacije

14.                           El. proračun NN vodova sa opterećenjima koji nisu čisto omskog karaktera

15.                           Pad napona i gubici snage u jednofaznim vodovima

16.                          Pad napona i gubici snage utrofaznim vodovima

17.                           Nesimetrično opterečenje trofaznog sistema

18.                         El. proračun vodova visokog napona, naponski dijagram.

19.                          Vod opterečen na više mesta, fazorski dijagram

20.                        Gubici snage u vodu i stepen iskorišćenja

21.                          El. proračun voda opterećenog na kraju po P šemi

22.                        Vektorski dijagram napona za vod u p.h. Ferantijev efekat

23.                         Transformator kao element EES

24.                         Pojam stabilnosti sistema

25.                         Određivanje ugiba na ravnom i kosom terenu

26.                         Dodatno opterećenje od snega, leda i inja.

27.                         Ponašanje nadzemnog voda pri promeni temeperature.

28.                         Određivanje naprezanja iz jednačine promene stanja.

29.                         Određivanje dimenzija glave stuba i izbor potrebne visine.

30.                         Projektovanje el.mreža.

31.                         Određivanje potrebnog broja TS i izbor visine napona.

32.                         Izbor trase nadzemnih i podzemnih vodova.

        33.                  Uslov za prvo stavljanje u pogon EE vodova.

Provodnici i zaštitna užad

•10. april 2013. • Ostavite komentar

Elektroenergetski vodovi su delovi električnih mreža kojima se prenosi i raspodeljuje električna energija. Prema konstrukciji, električne mreže su podeljene na: nadzemne i podzemne. S obzirom na tu podelu opisaćemo pojedine elemente električnih vodova.

Osnovni elementi koji sačinjavaju jedan nadzemni vod su:

–          provodnici i zaštitna užad,

–          stubovi,

–          izolatori,

–          nosači izolatora,

–          pribor za spajanje, pričvršćivanje i vešanje provodnika,

–          dopunski elementi.

Provodnici nadzemnih vodova služe za prenos električne energije, a zaštitna užad, koja se postavljaju iznad faznih provodnika, služe za zaštitu od atmosferskih uticaja (udar groma) i za odvođenje struja kratkih spojeva. I jedni i drugi izloženi su raznim atmosferskim i hemijskim uticajima. S obzirom na njihovu namenu, oni moraju imati veliku specifičnu električnu provodnost, moraju biti dovoljno elastični, otporni na razna mehanička naprezanja i atmosferske uticaje, a takođe i ekonomični.

Dozvoljeni pad napona. Predstavljanje elektroenergetskih vodova u planovima

•5. april 2013. • Ostavite komentar

Dozvoljeni pad napona: Pri prenosu el. energije teži se da pad napona bude što manji. Nazivni napon strogo je određen standardima i za taj napon građeni su svi prijemnici. Kako su pojedini potrošači priključeni duž vodova (a otpor voda raste sa dužinom voda) to će napon padati polazeći od izvora prema kraju. Znači svi potrošači ne mogu dobiti istu vrednost napona. Potrošači koji su bliži izvoru imaće nešto viši napon, a dalji potrošači imaće niži napon. Poznato je još da pad napona zavisi od trenutnog opterećenja voda, koje nije konstantno već se stalno menja u zavisnosti od potrebe potrošača. Prema tome i visina naponakoji stoji na raspolaganju potrošačima će se stalno menjati. Na osnovu ovoga može se zaključiti da se efektivna vrednost faznog i linijskog napona, menja duž voda, a istovremeno zavisi i od opterećenja voda koje se takođe menja.

Ispitivanja su pokazala da ako napon padne za oko 5% od nazivnog, sijalice sa volframovim vlaknom emituju fluks koji je za 30% manji od predviđenog, ali njihov vek trajanja je duži za 60%. Međutim, ako napon poraste za 5% od nazivnog, sijalice emituju svetlosni fluks koji je za 20% veći, ali je njihov vek trajanja za 50% kraći od predviđenog. Na osnovu ovoga, na prvi pogled možemo zaključiti da su odstupanja napona čak i od ±5% od nazivne vrednosti dosta velike za prijemnike. Dimenzionisanje mreža, naročito niskonaponskih, izvodi se uz uslov dozvoljenog pada napona. Praktično se smatra da su odstupanja napona od ±5% uz uslov da ne traju dugo, dozvoljena odstupanja.

Treba voditi računa da i odstupanja učestanosti budu u granicama ±0,5Hz od nazivne učestanosti, koja iznosi 50 Hz. Dozvoljena odstupanja su od 49,5 Hz do 50,5 Hz.

 

Predstavljanje elektroenergetskih vodova u planovima: Električni-energetski vodovi koji služe za prenos i raspodelu el. energije, u planovima se označavaju grafičkim simbolima. Da bi se vodovi što jednostavnije prikazali u planovima, tada se provodnici (i ako ih ima više) predstavljaju jednom linijom. Da bi se detaljnije označila vrsta i konstrukcija voda, upotrebljavaju se dopunske oznake. Provodnici za nadzemne vodove postavljaju se na stubove, nosače izolatora, konzole. Stubova ima više vrsta i to prema materijalu od koga su izrađeni i prema nameni. Kablovski vodovi se sastoje iz kablova i kablovskog pribora. Svi elementi kablovskog pribora označavaju se posebnim simbolima. Presek provodnika odvaja se od broja provodnika znakom množenja 3x100mm2. Ako se vod sastoji iz provodnika različitih preseka (neutralni vod kod trofaznog sistema može imati manji presek), treba ih odvojiti znakom sabiranja (3x100mm2+1x50mm2). Iza oznake preseka provodnika stavlja snj hemijski simbol materijala od koga su provodnici izrađeni.

 

Podela i vrste električnih mreža

•5. april 2013. • Ostavite komentar
 Prema načinu izgradnje el. vodove možemo podeliti na:

–          podzemne (kablovske) i

–          vazdušne  (nadzemne).

Uz ovu podelu el. vodove delimo i prema načinu napajanja i to na:

–          vodove koji se napajaju sa jednim izvorom i

–          vodove koji se napajaju sa dva ili više izvora.

Mreže koje se napajaju sa dva ili više izvora nazivamo složenim mrežama.

Vodove možemo podeliti na:

  1. otvorene vodove ili radijalne (opterećene na jednom ili više mesta),
  2. zatvorene vodove ili prstenaste ( napajane sa jednim, dva ili više izvora).

Prema veličini napona el. mreže možemo podeliti:

  1. el. mreže niskog napona (do 1kV),
  2. el. mreže srednjeg napona (od 1kV do 35kV),
  3. el. mreže visokog napona (od 35kV do 400kV).

Standardni naponi električnih mreža:

Fazni napon trofazne mreže jeste napon između faznih provodnika i tačke nultog potencijala.

Linijski napon trofazne mreže jeste napon između faznih provodnika.

Nazivni napon mreže  jeste napon kojim je mreža označena i na koji se odnose neke njene radne karakteristike.

Najviši napon mreže jeste najviša vrednost napona, koja se u normalnim pogonskim uslovima pojavljuje u bilo kojem trenutku i na bilo kojem mestu mreže.

Najniži napon mreže jeste najniža vrednost napona, koje se u normalnim pogonskim uslovima pojavljuje u bilo kojem trenutku ili na bilo kojem mestu mreže.

Najviši napon opreme jeste najviši napon za koji je oprema predviđena s obzirom na izolaciju, kao i neke druge karakteristike voda.

U el. mrežama postoje standardne vrednosti napona napajanja i to:

  1. mreže niskog napona (380/220V),
  2. mreže srednjih napona (3,6,10,20,35kV),
  3. mreže visokih napona (110 i 220kV)
  4. mreže vrlo visokih napona 400kV).

Celina od nekoliko elektrana koje su međusobno povezane električnim vodovima visokog i niskog napona, a u svrhu paralelnog rada, naziva se elektroenergetski sistem. 

 Doc1